-Še­sto­čla­na po­ro­di­ca Mi­li­ća Vi­di­ća ko­joj je u uto­rak uju­tru u po­ža­ru iz­go­re­la ku­ća, pri­mi­la je ju­če pa­ket po­mo­ći Ban­ke hra­ne ko­ji im je uru­či­la eki­pa „Da­na”. Ka­ko je sva­ka po­moć lju­di­ma ko­ji su iz­gu­bi­li sve, vi­še ne­go do­bro­do­šla, oni su du­bo­ko za­hval­ni. Bar ne­ko vri­je­me bi­će zbri­nu­ti osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. Sve što su Vi­di­ći go­di­na­ma stva­ra­li i gra­di­li u po­ro­dič­nom do­mu, u tom kob­nom mo­men­tu od­ni­je­la je va­tre­na sti­hi­ja. Ma­te­ri­jal­na šte­ta za ovu po­ro­di­cu je ne­mjer­lji­va jer za po­la sa­ta sve je ne­sta­lo u pla­me­nu. Mla­da do­ma­ći­ca Ma­ri­na Vi­dić ka­že da je i sa ma­lo za­do­volj­na.
Hva­la ,,Da­nu” i Ban­ci hra­ne ko­ji su mi po­red kom­ši­ja i ve­li­kog bro­ja hu­ma­nih lju­di pri­ti­kli u po­moć. Pa­ket hra­ne nam uvi­jek do­bro do­đe i po­mo­ći­će nam ba­rem ne­ko­li­ko da­na. Ovo što nas je za­de­si­lo ni­je za­bo­ra­vlje­no ali uz po­moć do­brih lju­di ko­ji su nam pru­ži­li ru­ku utje­he ko­li­ko to­li­ko lak­še pod­no­si­mo sve ovo. Sva­ka po­moć nam je do­bro­do­šla i hva­la još jed­nom i va­ma i svi­ma – ka­že Ma­ri­na Vi­dić ko­ju smo za­te­kli sa dje­com is­pred ku­će.
Ki­ne­ska kom­pa­ni­ja CRBC u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i Agen­ci­jom za sta­no­va­nje već je po­če­la re­kon­struk­ci­ju ku­će Vi­di­ća.
– Svi su nam pri­te­kli u po­moć. Po­čev od fir­mi, po­je­di­na­ca do dr­ža­ve. Mo­ram da na­gla­sim da su nam pr­vi u po­moć pri­te­kli Ki­ne­zi ko­ji su obez­bje­di­li do­bar dio ma­te­ri­ja­la i mno­go smo im za­hval­ni na to­me. Od Cr­ve­nog kr­sta od­mah smo do­bi­li odje­ću, hra­nu i škol­ski pri­bor za dje­cu. Je­dan od rad­ni­ka va­tro­ga­sne Za­ri­ja Pa­vi­će­vić sa nje­go­vim dru­štvom, ta­ko­đe od pr­vog mo­men­ta je bio sa na­ma. Iz Glav­nog gra­da su me oba­vje­sti­li da će bu­ti upla­će­no na ži­ro ra­čun no­vac u vri­jed­no­sti od 1.000 eura ka­ko bih ku­pio još ma­te­ri­ja­la na sto­va­ri­štu. Mi­ni­star­ka ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja re­kla je da će nam obez­bi­je­di­ti na­mje­še­taj na­kon re­kon­struk­ci­je ku­će. Ima­mo ve­li­ku po­dr­šku pri­ja­te­lja, ro­đa­ka i mno­gih dru­gih hu­ma­nih lju­di ko­ji su nam pri­te­kli u po­moć. Hva­la svi­ma na to­me –re­kao je Mi­lić Vi­dić.
Po­ro­di­ca Vi­dić tre­nut­no je smje­šte­na u sta­roj ku­ći Mi­li­će­vih ro­di­te­lja.
– Smje­sti­li smo se kod mog oca i maj­ke dok se ne sre­di ku­ća. Naj­va­žni­je nam je da se ku­ća što pri­je po­kri­je da mo­že­mo da na­sta­vi­mo da ži­vi­mo nor­mal­no. Za pr­vu po­moć smo do­bi­li do­sta to­ga. To je sre­ća u ve­li­koj ne­sre­ći – ka­že Vi­dić.
Mi­lić i Ma­ri­na Vi­dić ni­je­su za­po­sle­ni, a tri kra­ve i pet­na­est ova­ca je­di­ni su im iz­vor pri­ho­da.
VI.R.